Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i vitalnost

U potrazi za efikasnim i održivim načinom za gubitak viška kilograma, sve se češće okrećemo ka prirodnijim pristupima koji ne uključuju stroge restrikcije ili izgladnjivanje. Jedna takva metoda, koja dobija na popularnosti, jeste hrononutricija - pristup ishrani koji se ne fokusira samo na ono što jedemo, već i na vreme kada to radimo. Ovaj članak će vas detaljno upoznati sa principima hrononutricije, njenim benefitima i praktičnim savetima za implementaciju u svakodnevni život.

Šta je hrononutricija?

Hrononutricija predstavlja granu medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane, zasnovanim na zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem organizmu. Njeno polazište je činjenica da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Suština je u tome da naše telo na različite načine reaguje na istu namirnicu u zavisnosti od doba dana kada je unesemo.

Ako uzimamo namirnice u vreme kada im nije "vreme", zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju onda kada se one prirodno odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji može dovesti do hroničnih bolesti i gojaznosti, kako opšte, tako i parcijalne - odnosno taloženja masnih naslaga u određenim delovima tela. Upravo ovakvi problemi često vode ka razmišljanju o radikalnijim procedurama kao što su liposukcija ili dermolipektomija, ali hrononutricija nudi prirodniji put ka rešenju.

Osnovni principi hrononutricije

Za razliku od većine popularnih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. Ne postoji brojanje kalorija, niti spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava trajan gubitak viška kilograma bez velike muke. Ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi koje treba usvojiti su:

• Između svakog obroka treba da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata.
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana.
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače, jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju).
• Vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro.
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka.
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče.
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Ritam dana: Šta jesti i kada?

Jutro (Doručak: 8h - 10h)

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Idealan doručak treba da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri (med, običan šećer), voće ili desert. Ovo je vreme kada možete da se okoristite energetski bogatim obrocima, čak i onima koji se tradicionalno smatraju "teškim", poput pite ili bureka, ali uvek uz kiselo mleko.

Podne (Ručak: 12h30 - 14h30)

Kako je ručak takozvano "punjenje baterija", taj obrok ne bi trebalo preskakati. Često se dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla (meso, riba, mahunarke) i povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada, baš nikada, ne treba pojesti desert odmah posle obroka.

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Popodne (Užina: 16h - 18h)

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Ovo je jedino dozvoljeno vreme za unošenje šećera. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina idealna.

Ovo je period kada naše telo najbolje može da metabolise šećere bez da ih odmah uskladišti kao masne naslage. Ipak, treba biti oprezan sa količinama, pogotovo u početnim nedeljama dok se organizam ne navikne na novi režim.

Veče (Večera: 19h - 21h)

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kada telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koje su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Česte greške i zablude u ishrani

Jedna od najčešćih zabluda je konzumiranje voća ujutru. U hrononutritivnom režimu, voće se ne uzima ujutru. Idealno, voće treba jesti na tašte, ali ne ujutru, već tokom popodnevne užine. Mnogi primećuju kako ožive kada pojedu crveni grejp nakon budjenja, ali to nije optimalno vreme za njegovu asimilaciju.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja njegov glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Hrononutricija i tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Iako hrononutricija predstavlja izuzetno efikasan način za uklanjanje masnih naslaga na prirodan način, ponekad se ljudi ipak opredeljuju za hirurške ili estetske procedure. Razumevanje principa hrononutricije može biti korisno i u tim slučajevima, kako bi se održali postignuti rezultati.

Procedure kao što su liposukcija (mehaničko uklanjanje masnih naslaga), lipoliza (razgradnja masnih ćelija), lipotransfer (prenos masnog tkiva) ili dermolipektomija (hirurško uklanjanje viška kože i masnog tkiva) daju brze rezultate, ali bez promene navika ishrane, masne naslage će se vremenom ponovo taložiti. Hrononutricija nudi održivo rešenje koje sprečava ponovno taloženje masti.

Za one koji razmišljaju o anticelulit masaži, važno je napomenuti da pravilna ishrana može znatno doprineti uspehu ovakvih tretmana. Anticelulit masaža, anticelulit masaže i razne vrste anticelulit masaži deluju površnije, dok hrononutricija rešava problem na ćelijskom nivou, sprečavajući stvaranje novih naslaga. Kombinacija anticelulit masažom i hrononutricije može dati izuzetne rezultate.

Iskustva i rezultati

Brojna iskustva pokazuju da hrononutricija donesi impresivne rezultate. Osobe koje su primenjivale ovaj režim ishrane navode gubitak od 1kg nedeljno, a u praksi ima slučajeva gubitka i više od 10kg, mada je najčešće oko 6-8kg. Osim gubitka kilograma, ovaj metod reguliše izgled siluete - naše telo postaje oblikovano prema urođenoj, fiziološkoj konstituciji.

Izražen stomak, "jahaće pantalone", velika zadnjica, debele butine - to nisu pokazatelji naše konstitucije, već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme. Dokazano je da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Na primer, suviše kuvanog povrća (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice.

Zašto je testiranje netolerancije na hranu važno?

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati. Ovaj test pomaže u individualizaciji ishrane i postizanju optimalnih rezultata.

Bez obzira da li se odlučite za test ili ne, ključno je da slušate svoje telo. Ako primetite da vam određena hrana ne prija, izaziva nadimanje,