Kako uspešno položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)?

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastju. Ispit, koji organizuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, za mnoge je izazov, ali uz dobru pripremu i poznavanje procedure može se uspešno savladati. Ovaj članak donosi sveobuhvatan pregled iskustava kandidata, strukture ispita, najčešćih pitanja i praktičnih saveta za prolazak.

Struktura i tokovi stručnog ispita

Stručni ispit se tradicionalno deli na nekoliko segmentata, a kandidati ga mogu polagati celog odjednom ili u delovima. Glavna podela je na opšti deo i posebni deo.

Opšti deo obuhvata poznavanje međunarodnih pravnih izvora, sistema BZNR u Srbiji, prava i obaveza poslodavaca i zaposlenih prema propisima iz oblasti rada, zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja. Ovaj deo ispituju dve ispitivačice i generalno se smatra lakšim, jer se traže osnovni pojmovi i principi. Kandidati izvlače po tri pitanja kod svake ispitivačice.

Posebni deo je znatno opsežniji i zahteva detaljnije znanje. Sastoji se iz nekoliko celine:

1. Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika za dato radno mesto.
2. Usmena odbrana procene rizika pred ispitivačem.
3. Usmeni ispit iz pravilnika - poznavanje opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Važno je napomenuti da se uspešno položeni delovi ispita priznaju. Ako kandidat padne samo na pravilnicima, sledeći put polaže samo njih, zajedno sa usmenom odbranom procene rizika. Međutim, ako padne na pismenoj proceni rizika, mora ponovo da polaže ceo drugi deo (i procenu i pravilnike).

Kako izgleda pismeni deo - procena rizika?

Ovo je praktični deo ispita koji izaziva najviše nervoze. Kandidatima se dodeljuje konkretno radno mesto (npr. monter skele, vozač tramvaja, električar, frizer, limar, medicinska sestra, itd.) zajedno sa listom opasnosti i štetnosti karakterističnih za to zanimanje. Dobijaju se i prazni formirani listovi papira, a vreme za rad je dva sata.

Ključni elementi koje treba obuhvatiti u pismenom radu su:

• Opis tehnološkog i radnog procesa - šta zaposleni konkretno radi.
• Opis korišćene opreme i sredstava za rad.
• Identifikacija opasnosti i štetnosti na osnovu date liste.
• Procena rizika primenom odabrane metode (npr. Kinney metoda čije tabele se takođe daju).
• Predlog mera za otklanjanje ili smanjenje rizika.
• Zaključak u kome se jasno navodi da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne, i koje su obavezne mere (periodični lekarski pregledi, obuke, korišćenje zaštitne opreme, redovni pregledi opreme).

Preporuka je da se unapred vežba pisanje procene za različita radna mesta. Tokom ispita, dozvoljeno je korišćenje samo date liste opasnosti i štetnosti i tabele za metodu procene. Iako je nadzor varirao tokom vremena, generalno nije dozvoljeno konzultovanje dodatne literature ili telefona.

Usmena odbrana procene rizika i pitanja iz pravilnika

Nakon što komisija oceni pismeni rad, kandidati koji su ga uspešno uradili idu na usmeni deo. Prvo se odlazi kod ispitivača za akt o proceni rizika. Ovdje se ne brani konkretno urađeni rad, već se izvlače pitanja iz šire tematike procene. Najčešća pitanja su:

• Na čemu se zasniva procena rizika?
• Koja lica vrše procenu rizika?
• U kojim slučajevima se vrše potpune, a u kojim delimične izmene akta o proceni?
• Šta sve sadrži akt o proceni rizika?
• Šta su opasnosti, a šta štetnosti?
• Šta sadrži zaključak akta?

Ispitivači su opisani kao korektni i spremni da pomognu ako kandidat pokaže osnovno znanje. Nakon ovog dela, sledi ispit iz pravilnika. Ovaj deo se smatra najzahtevnijim. Ispitivač (obično stariji gospodin) postavlja pitanja iz glave, pokrivajući brojne pravilnike iz posebnog dela programa. Ne traži se doslovno citiranje, već razumevanje suštine.

Najčešća pitanja i oblasti na ispitu

Na osnovu brojnih iskustava, evo pregleda pitanja koja se često javljaju:

Opšti deo (Zakon o radu, PIO, zdravstveno osiguranje):

• Prava i obaveze poslodavca/zaposlenog prema Zakonu o radu.
• Šta sadrži ugovor o radu? Uslovi za sklapanje.
• Godišnji odmor, skraćeno radno vreme, prekovremeni rad.
• Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (povreda na radu).
• Privremena sprečenost za rad.
• Zaštita mladih, zaštita majki.

Međunarodni akti i Zakon o BZNR:

• Konvencija MOP 155 (o zaštiti na radu) i 161 (o službama medicine rada).
• Direktiva 89/391/EEC (o uvođenju mera za poboljšanje bezbednosti).
• Ugovor o osnivanju EU / Ugovor o funkcionisanju EU.
• Obaveze poslodavca prema Zakonu o BZNR.
• Uloga inspekcije rada.

Posebni deo - Pravilnici (najčešće pitani):

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika - sve tačke akta.
• Pravilnik o pregledima i proverama opreme za rad - šta sadrži stručni nalaz.
• Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima - kada se upućuje na ciljani lekarski pregled, koji se sprovodi ciljano na tu neku štetnost.
• Pravilnik o bezbednosti mašina - znak usaglašenosti, deklaracija, tehnička dokumentacija.
• Pravilnik o zaštiti pri izvođenju građevinskih radova - mere na gradilištu, skele, elaborat o uređenju gradilišta.
• Pravilnik o opštim merama zaštite od električne struje - dokumentacija za rad, mere zaštite.
• Pravilnik o buci, vibracijama, hemijskim i biološkim štetnostima - granične vrednosti, mere zaštite.
• Pravilnik o eksplozivnim atmosferama - zone, mere zaštite.
• Pravilnik o zaštiti u poljoprivredi - traktori, opšte mere.
• Pravilnik o obeležavanju - oznake na tablama, boje i znaci.

Napomena: Pravilnici o šumarstvu i hemijsko-tehnološkim procesima su izbačeni iz programa.

Praktični saveti za pripremu i polaganje

1. Ne zanemarujte opšti deo. Iako se smatra lakšim, morate ga znati da biste prošli. Fokusirajte se na suštinu, a ne na godine i broj članova.

2. Pravilnike učite pametno. Nemoguće je naučiti sve napamet. Za svaki pravilnik shvatite osnovnu svrhu, kome se odnosi, koje su ključne mere i koje su bitne brojke (npr. granične vrednosti buke, visina ograde). Naučite nekoliko stavki za nabrajajuća pitanja.

3. Vežbajte procenu rizika. Nađite na internetu primere akata o proceni rizika za razna radna mesta. Vežbajte da napišete opis posla, identifikujete opasnosti i primenite Kinney metodu. Zaključak je obavezan - da li je radno mesto sa povećanim rizikom i šta iz toga proizilazi (npr. obavezni periodični lekarski pregledi na 12 meseci, obuke, pregledi opreme).

4. Koristite zvanične izvore. Sve pravilnike i zakone preuzmite sa sajta Paragraf.rs ili Službenog glasnika. Skripte su korisne, ali mogu biti zastarele.

5. Ostanite smireni tokom ispita. Ispitivači nisu neprijatelji. Ako se zbunite, pokušajte da logički zaključite ili kažete nešto što znate iz šire oblasti. Bolje je pričati nego ćutati.

6. Pratite promene. Pre polaganja proverite da li je došlo do izmena u programu ili promena u komisiji.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za BZNR zahteva ozbiljnu i sistematičnu pripremu, ali uz pravi pristup nije nedostižan cilj. Ključ uspeha leži u razumevanju strukture ispita, fokusiranju na suštinu propisa, vežbanju praktičnog dela procene rizika i održavanju smirenosti tokom polaganja. Kao što iskustva mnogih kandidata pokazuju, uz dovoljno truda i upornosti, „ispit je mnogo veći bauk nego što jeste zapravo“. Srećno svima na putu ka sticanju licence i unapređenju kulture bezbednosti i zdravlja na radu u našim radnim sredinama.