Prekvalifikacija u Medicinsku Školu: Put ka Novoj Karijeri u Srbiji

U današnje vreme, kada je tržište rada u Srbiji izuzetno zahtevno, mnogi se suočavaju sa izazovom pronalaženja posla u svojoj struci. Osobe sa završenom srednjom hemijskom, elektrotehničkom, ekonomskom ili drugom strukovnom školom često se zateknu u situaciji da posla "ni za lek" nema. Upravo tada se javlja ideja o prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji kao mogućem rešenju. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces prekvalifikacije za jedno od najtraženijih zanimanja - medicinskog tehničara i medicinsku sestru vaspitača, sa posebnim osvrtom na iskustva onih koji su ovaj put već prošli.

Zašto baš medicinska škola?

Razlozi za promenu smera su brojni. Neki su završili školu koja ih ne zanima, drugi jednostavno ne mogu da nađu posao u svojoj branši. Medicinske struke, posebno farmaceutski tehničar, medicinska sestra tehničar i medicinska sestra vaspitac, često se navode kao deficitarna zanimanja. Iako potražnja varira od grada do grada, u velikim urbanim centrima poput Beograda i Novog Sada uvek postoji odredena potreba za kvalifikovanim kadrom, naročito u privatnom sektoru - apotekama, privatnim klinikama, igraonicama i vrtićima.

Šta je potrebno uraditi? Korak po korak

1. Odabir smera i škole

Prvi i najvažniji korak je odluka koji smer vam najviše odgovara. Da li želite da radite sa decom kao medicinska sestra vaspitac u jaslicama i vrtićima, ili vas više privlači klinički rad kao medicinski tehničar u bolnicama i domovima zdravlja? Nakon toga, sledi istraživanje škola. Pored državnih medicinskih škola (poput one u Deligradskoj u Beogradu ili Milenka Hadžića u Nišu), postoji i opcija privatnih škola, kao što je Dositej Obradović u Novom Sadu, koja ima ogranke i u drugim gradovima.

Prednosti privatnih škola često su fleksibilniji rokovi (ispiti se mogu polagati svakog meseca), pristupačniji nastavnici i mogućnost bržeg završetka. Mane su nešto viši troškovi. Državne škole su formalno jeftinije, ali proces može biti sporiji i strožiji.

2. Provera uslova i prijava

Kontaktirajte izabranu školu i proverite tačne uslove. Za upis vanrednog školovanja (prekvalifikaciju) obično su potrebni: izvod iz matične knjige rođenih, overene kopije svih svedočanstava i diplome, kao neki od osnovnih dokumenta. Važno je pitati za spisak predmeta za razliku - koliko ispita zapravo treba da položite. Ako ste završili gimnaziju, razlika će biti velika (oko 20-27 ispita). Ako već imate završenu neku medicinsku školu (npr. za kozmetičara ili zubnog tehničara), broj ispita će biti znatno manji (možda samo 8-12).

3. Finansijska strana: koliko košta prekvalifikacija?

Troškovi variraju. U privatnim školama cena se sastoji od:

• Školarine po godini (oko 150 evra za one koji nemaju medicinsku pozadinu, a 75-130 evra za one koji je imaju).
• Cena po ispitu (oko 3000 dinara, pri čemu se ponovno polaganje u slučaju pada obično ne plaća).
• Maturski rad/diplomski (jednokratno oko 150 evra).

U državnim školama, pak, školarina može biti fiksna (npr. 72.000 do 80.000 dinara za celokupnu prekvalifikaciju), plus pojedinačni ispiti. Uvek se raspitajte da li postoji mogućnost plaćanja na rate.

4. Proces učenja i polaganja

Kao vanredni učenik, nemate redovnu nastavu, već se pripremate samostalno ili pohađate konsultacije. Škole obično obezbeđuju nastavne materijale ili CD-ove sa pitanjima. Stručni predmeti (anatomija, fiziologija, patologija, mikrobiologija, hirurgija, interna medicina, pedijatrija) položeni su usmeno, dok se opšti predmeti (psihologija, sociologija) često polažu pismeno. Ključ uspeha je doslednost - moguće je prijaviti do tri ispita mesečno. Ako se posvetite, celokupnu prekvalifikaciju od 20-ak ispita možete završiti za 6 do 9 meseci.

5. Obavezna stručna praksa

Bez prakse nema diplome. Za svaku godinu postoji određeni broj obaveznih sati prakse (npr. 60-70 sati). Za smer medicinska sestra tehničar, praksa se odvija u bolnicama, domovima zdravlja ili hitnim pomoćima. Za medicinsku sestru vaspitača, praksa se obavlja u jaslicama, vrtićima ili pedijatrijskim odeljenjima. Važno je napomenuti da neke ustanove zahtevaju da škola ima sklopljen ugovor s njima, dok druge primaju učenike i bez toga. Najbolje je lično otići u ustanovu koja vam je blizu i dogovoriti se.

Iskustva sa terena: Šta kažu oni koji su to uradili?

Na forumima i u diskusijama ova tema je izuzetno živahna. Evo neklih od najčešćih zapažanja i saveta:

• "Nije strašno, samo je potrebna disciplina." - Mnogi ističu da predmeti nisu nepremostivo teški, ali zahtevaju redovno učenje. Anatomiju je bolje učiti razumevanjem, a ne napamet. Latinski je važan, ali nije presudan.
• "Profesori u privatnim školama su pristupačniji i više pomažu." - Ovo je čest komentar koji ide u prilog privatnim ustanovama. Državne škole su često strože i manje fleksibilne.
• "Praksa je neophodna i najbolji deo." - Na praksi se stvarno uči posao. Iako može biti naporna (npr. 140 sati hirurgije), pruža neprocenjivo iskustvo i kontakte.
• "Diploma iz privatne škole je priznata." - Ukoliko je škola akreditovana od strane nadležnog ministarstva, diploma je potpuno validna i jednaka onoj iz državne škole. Ovo je mnoge umirilo.
• "Bez veze je teško doći do posla, ali nije nemoguće." - Realnost srpskog tržišta rada je takva da veza pomaže. Međutim, s obzirom na potražnju u privatnom sektoru (privatne apoteke, klinike, vrtici), otvorene su mogućnosti i za one koji je nemaju. Ključ je aktívno traženje, slanje molbi i networking.

Šta posle diplome? Zaposlenje i dalje koraci

Dobijanjem diplome put se ne završava. Da biste radili u državnoj ustanovi, potrebno je odraditi pripravnički staž (volontiranje). Za medicinskog tehničara to je obično 6 meseci (3 meseca u domu zdravlja i 3 u bolnici). Za medicinsku sestru vaspitača pripravnički može trajati 6 meseci do godinu dana u jaslicama ili vrtiću, nakon čega sledi polaganje državnog ispita za licencu.

Šanse za zaposlenje su realno veće nego u mnogim drugim strukama. Potražnja za medicinskim osobljem postoji, naročito za one koji su spremni da rade u manjim mestima ili u privatnim ustanovama. Za rad u inostranstvu, situacija je specifična - zemlje poput SAD-a, Kanade i Australije često zahtevaju fakultetsku diplomu, dok u nekim evropskim zemljama naša srednja diploma može biti dovoljna za posao negovatelja ili pomoćnog medicinskog osoblja.

Česta pitanja i odgovori (FAQ)

P: Da li mogu da upišem